Ja, Kaminuni Gindžana, stara šesnaest godina, a nalazeći se na školovanju u Ciboli, kuda me je uputila moja draga kaminunska zajednica, nađoh, u dnu svog studentskog prtljaga, ove beleške. Kako mi je rekla moja poštovana prababa, Kaminuni Nisija, koja ih je tu smestila, u njima je deo istorijata naše porodice, a osobito moje pretkinje, Gindžane Gejleni, od koje sam, kažu, nasledila mnoge osobine, a naročito sklonost pisanju. Vrlo sam zauzeta obavezama u školi, a i stekla sam mnogo novih poznanstava, tako da bi beleške, verovatno, ostale tu gde jesu, da moj vrlo cenjeni učitelj, uvaženi Ral Dani, ne namerava da piše neku knjigu o mom narodu, o kome se, ovde u Ciboli, uostalom, vrlo malo zna. Tako sam se prihvatila posla da ih prevedem i prilagodim, a on posle neka čini s njima što mu je volja.
Ne strepim od osude, jer je većina ličnosti o kojima nađoh podatke odavno otišla precima. A drago će mi biti, da se o mom narodu sazna i ponešto više sem legendi i nagađanja.
Pisano u Ciboli,
u vreme kiša
No comments:
Post a Comment